Funk­ci­o­ne­ri i dr­žav­ni slu­žbe­ni­ci ko­ji u na­red­na tri mje­se­ca na­vr­še 10, 20, 30 ili 40 go­di­na rad­nog sta­ža ostva­ri­će rast za­ra­da jer je Vla­da pred­lo­ži­la tro­mje­seč­no od­la­ga­nje pri­mje­ne mje­re ob­u­sta­ve ob­ra­ču­na uve­ća­ne za­ra­de po osno­vu mi­nu­log ra­da za za­po­sle­ne u jav­noj ad­mi­ni­stra­ci­ji za 2017. i 2018. go­di­nu. S dru­ge stra­ne, maj­ke ko­je su ostva­ri­le na­kna­de po osno­vu ro­đe­nja tro­je ili vi­še dje­ce, a ko­je ne­ma­ju mi­nu­li rad, i da­lje naj­vi­še tr­pe zbog vla­di­nih mje­ra sa­na­ci­je, i nji­ma će pri­ma­nja bi­ti uma­nje­na za če­tvr­ti­nu. Do­sta maj­ki od­re­klo se pra­va na pen­zi­ju i na­pu­sti­lo po­sao, či­me su osta­le bez „mi­nu­log ra­da”.
Najveću korist od ove vladine odluke imaće upravo oni sa najvećim primanjima u državnoj upravi, a to su uglavnom funkcioneri vladajuće stranke. Po ovoj ra­ču­ni­ci, to zna­či da će funk­ci­o­ne­ri ko­ji is­pu­nja­va­ju ove uslo­ve, a zva­nič­no ima­ju na­vi­še pla­te u dr­ža­vi od 1.000 do pre­ko 2.000 eura, za­ra­de ra­sti od 50 pa do 200 eura.
Ka­ko je za „Dan” po­ja­snio eko­nom­ski ana­li­ti­čar Si­ni­ša Le­kić, za­po­sle­ni­ma ko­ji ima­ju do 10 go­di­na rad­nog sta­ža do­da­je se 0,5 od­sto od osno­vi­ce za­ra­de, oni­ma ko­ji ima­ju od 10 do 20 go­di­na – 0,75 od­sto, a od 20 do 30 je­dan od­sto...
– Ne­ko ko je imao de­vet go­di­na rad­nog sta­ža, pa je imao 0,5 od­sto po osno­vu mi­nu­log ra­da po go­di­ni rad­nog sta­ža, a sle­de­će go­di­ne pu­ni 10 go­di­na sta­ža, ka­da tre­ba da uđe u ka­te­go­ri­ju 0,75 od­sto, to ne­će mo­ći zbog za­mr­za­va­nja, već će mu osta­ti na 0,5 od­sto – po­ja­snio je Le­kić, go­vo­re­ći o to­me šta zna­či „za­mr­za­va­nje mi­nu­log ra­da”.
On po­ja­šnja­va da pro­ce­nat ko­ji se do­da­je za­vi­si od start­ne osno­vi­ce.
– Na pri­mjer, ima­te pet go­di­na rad­nog sta­ža, a mi­nu­li rad vam se ob­ra­ču­na­va sa 0,5 od­sto. Va­ma se na osno­vi­cu pla­te do­da­je 2,5 od­sto na ime mi­nu­log ra­da. Sle­de­će go­di­ne bi bi­lo vi­še. U pro­sje­ku je start­na osno­vi­ca 420 eura – pre­ci­zi­rao je Le­kić.
Iz Vla­de je sa­op­šte­no da je od­lu­ka o pri­vre­me­nom od­la­ga­nju mje­re ne­u­ve­ća­va­nja za­ra­de po osno­vu mi­nu­log ra­da re­zul­tat raz­go­vo­ra ko­je su pot­pred­sjed­nik Vla­de Mi­lu­tin Si­mo­vić i mi­ni­stri fi­nan­si­ja i ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja Dar­ko Ra­du­no­vić i Ke­mal Pu­ri­šić vo­di­li sa pred­stav­ni­ci­ma oba re­pre­zen­ta­tiv­na sin­di­ka­ta.
– Sa fi­skal­ne stra­ne ova­kvo rje­še­nje omo­gu­će­no je na­ja­vom da će u Skup­šti­ni bi­ti pred­lo­že­no sma­nje­nje bu­džet­skih iz­dva­ja­nja za po­li­tič­ke par­ti­je. Do kra­ja mar­ta – od­no­sno u raz­do­blju na ko­je se od­no­si od­la­ga­nje pri­mje­ne ove mje­re – Vla­da i so­ci­jal­ni part­ne­ri, sin­di­ka­ti i po­slo­dav­ci, na­sta­vi­će di­ja­log sa ci­ljem pro­na­la­že­nja naj­pri­hva­tlji­vi­jeg mo­de­la po su­ge­sti­ji sin­di­kal­nih or­ga­ni­za­ci­ja uz isto­vre­me­no obez­bje­đi­va­nje pu­ne pri­mje­ne mje­ra fi­skal­ne kon­so­li­da­ci­je kao jed­nom od pri­o­ri­te­ta Vla­de – po­ru­če­no je iz Vla­de.
Sma­tra­ju da je to pri­vre­me­no rje­še­nje „još jed­na po­tvr­da is­prav­no­sti te­melj­nog opre­dje­lje­nja Vla­de da iza­zo­ve pre­vla­da­va kon­struk­tiv­nim pri­stu­pom i kom­pro­mi­som u otvo­re­nom i ar­gu­men­to­va­nom di­ja­lo­gu sa so­ci­jal­nim part­ne­ri­ma“.
– Isto­vre­me­no, to je do­kaz bes­per­spek­tiv­no­sti pro­te­sta kao pu­ta za rje­ša­va­nje pro­ble­ma jer je upra­vo u da­nu u ko­jem se pro­te­sto­va­lo di­ja­log do­veo do rje­še­nja. Vla­da Cr­ne Go­re ko­ri­sti i ovu pri­li­ku da još jed­nom po­zo­ve po­je­di­ne so­ci­jal­ne part­ne­re, ali i po­li­tič­ke su­bjek­te, da ne­mi­nov­nu di­sci­pli­nu u kon­so­li­da­ci­ji jav­nih fi­nan­si­ja, sa ko­jom se po­red Cr­ne Go­re su­o­ča­va­ju broj­ne dr­ža­ve svi­je­ta, ne ko­ri­ste u dnev­no­po­li­tič­ke i po­li­ti­kant­ske svr­he – na­vo­di se u sa­op­šte­nju.A.O.


Bo­šnjak: Vla­da uda­ri­la na naj­ra­nji­vi­je ka­te­go­ri­je

Pot­pred­sjed­ni­ca Po­kre­ta za pro­mje­ne (PzP) Bran­ka Bo­šnjak sma­tra da vla­di­ne pro­mje­ne sta­vo­va u ve­zi sa sa­na­ci­o­nim pla­nom uka­zu­ju da te mje­re ni­je­su plan­ski ra­đe­ne. Ona ocje­nju­je da je ne­ko­rekt­no što su naj­vi­še uda­ri­li na naj­ra­nji­vi­je ka­te­go­ri­je, pr­ven­stve­no na maj­ke i na dje­cu.
– Vi­dim da su išli na to da sve ono što su bi­li pred­lo­zi opo­zi­ci­je, da su sad to za­ko­ni ko­ji su to­li­ko spor­ni, ko­ji mo­ra­ju da se mi­je­nja­ju, da te ka­te­go­ri­je Vla­da naj­vi­še sank­ci­o­ni­še. Što se ti­če mi­nu­log ra­da, mi­slim da je bo­lje da su osta­vi­li tu ka­te­go­ri­ju ona­ko ka­ko su pla­ni­ra­li, a da su ma­nje za­ki­nu­li maj­ke. Prav­no gle­da­no, mi­slim da je ve­li­ko pi­ta­nje da li je ustav­na iz­mje­na tog za­ko­na, jer oni ne­ka ste­če­na pra­va ne bi smje­li da di­ra­ju, ima­ju­ći u vi­du da je ve­li­ki broj že­na ili na­pu­stio po­sao ili se od­re­kao pen­zi­ja zbog tih na­kna­da. Sa­da ih sma­nje­njem na­kna­da do­vo­de do to­ga da im je ono što su ima­le bi­lo bo­lje od ovog, što ne bi smje­lo da se do­pu­sti. Mi­slim da je to tre­ba­lo da se pri­mje­nju­je na že­ne ko­je bi ubu­du­će ste­kle to pra­vo, a ne one ko­je su ga već ostva­ri­le – oci­je­ni­la je ona.
Bo­šnjak ka­že da su ko­mič­ne iz­mje­ne ko­je se od­no­se na tro­mje­seč­no od­la­ga­nje za­mr­za­va­nja mi­nu­log ra­da.
– Sma­nji­će se pa­re par­ti­ja­ma, što ni­je spor­no, ali je ap­surd da će par­ti­je ko­je su se naj­vi­še bo­ri­le za po­ve­ća­nje – ma­njin­ske, sa­da da po­kre­nu ini­ci­ja­ti­vu za sma­nje­nje nov­ca – is­ta­kla je Bo­šnjak.